Гай Ю́лий Це́зарь А́вгуст (лат. Gaius Iulius Caesar Augustus, вича хенахь — Гай Октавий Фурин, Gaius Octavius Thurinus; в. з. к. 63 шеран 23 сентябрь, Рум — 14 шеран 19 август, Нола) — риман политикин гӀуллакххо, принципатан бухбиллинарг (в. з. к. 27 шеран 16 январера), Сийлахь-воккха понтифик (с в. з. к. 12 шо дуьйна), Даймехкан да (в. з. к. 2 шо дуьйна). Цезарин вешин кӀентан кӀант.

Гай Юлий Цезарь Октавиа́н
GAIUS IULIUS CAESAR OCTAVIANUS
Октавиан Август
Октавиан Август
Бакъ цӀе лат. C. Octavius C.f.[1]
ГӀуллакхан тайпа политик Древнего Рима, военный Древнего Рима
Вина терахь 63 в. э. хьалха 23 сентябрь({{padleft:-63|4|0}}-{{padleft:9|2|0}}-{{padleft:23|2|0}})
Вина меттиг Рум
Кхелхина терахь 14 шеран 19 август({{padleft:14|4|0}}-{{padleft:8|2|0}}-{{padleft:19|2|0}}) (76 шо)
Кхелхина меттиг Нола
Корматалла Риман император
Да Гай Октавий
Нана Атия Бальба Цезония
Зуда
  • Клодия Пульхра (41 шо в. з. к.)
  • Скрибония (40 шо в. з. к. — 39 шо в. з. к.)
  • Ливия Друзилла (38 шо в. з. к. — 14 шо)
Бераш Юлия (Скрибонин йоӀ)
Викилармин логотип Гай Юлий Цезарь Октавиа́н Викилармехь

Иштта масийттаза Риман векал (консул) (в. з. к. 43 шарахь, 33 шарахь, 31 шо дуьйна 23 шо кхаччалц, 5 шарахь, 2 шарахь, трибун (в. з. к. 23 шо дуьйна), Цензор (в. з. к. 29 шо дуьйна).

Валале цуьна хилла йуьззина титул: Imperator Caesar Divi filius Augustus, Pontifex Maximus, Consul XIII, Imperator XXI, Tribuniciae potestatis XXXVII, Pater Patriae (Император, Дела нур санна Цезарин кӀант, Август, Сийлахь-воккха Понтифик, 13-за Консул, 21-за Император, халкъан трибунан Ӏедал кховдина 37-за, Даймехкан Да).

Октавиан Августан статуя Императоран форуман урамехь
Октавиан Август (борзан статуя археологин музейхь, Афина)
Август мавзолейн къапалг
Ватиканехь хӀоттина Октавианан статуя

Октавиан Август таханлера культурехь нисйе бӀаьра

Таханлера дахарехь массарелла къаьстина Август виццаваран билгало йу 8 шеран беттан цӀе. Оцу беттан Риман сенатас август цӀе тиллира Октавиан Августан сий деш в. з. к. 8 шарахь. Оцу баттахь Октавианан дахарехь цо Ӏедал доккхучу хенахь къестина деза хӀумнаш хилира.

Литература нисйе бӀаьра

  • Алан Массис 1986 шарахь йазйина «Август» цӀе йолу романехь Октавианан дахар дуьйцу.
  • Август вара коьрта персонаж «The Sandman» комиксан 30-гӀа арахецарехь.
  • «Альфред Хичкок а, кхоъ лахарча а» сериалан «ЦӀеран бӀаьрган къайле» серехь коьрта дакъа лоцуш Августан бюст йара.
  • Курт Воннегутан «Мистер Розуотер, Дала могушалла лойла хьуна!» книгехь къамел деш Августах масал ийцира.  
  • Джонн Эдвард Вильямсо «Augustus» цӀе йолуш роман йазйира, 1973-чу шарахь цунна «National Book Award» преми йелира.
  • Август (Октави цӀарца) Уильям Шекспиран «Антони а, Клеопатра а» пьесехь дакъа лоцург ву.
  • Ингалсан йаздархочун «Со, Клавдий» харц-биографин романехь Октавианан вастан сурт хӀоттийна.

Кинематографи нисйе бӀаьра

  • Клеопатра (1934), историн драма — Ян Кейт (инг. Ian Keith)
  • Клеопатра (1963), 1963-чу шеран пеплум — Родди МакДауэлл (инг. Roddy McDowall)
  • Цезари (инг. The Caesars), Британин 1968-чу шеран филмийн сери. — Роланд Калвер (инг. Roland Culver)
  • Со, Клавдий, 1976-чу шеран мини-сериал- Роберт Грейвзан цӀарахчу романан экранизаци а, цуьнан «Делан Клавди» тӀаьхье а. Августан ролехь- Брайан Блессед.
  • Руман импери. Август (фильм), 2003-чу шеран историн драма,  «Imperium» цӀе йолу итальянийн проектан хьалхара филм — Беньямин Задлер а, Питер О’Тул а.
  • Рим (телесериал)- ингалсан а, итальянийн а телесериал, 2005-чу шарахь арахецна историн драма — Макс Пиркис (инг. Max Pirkis) Кеп:Не переведено 3
  • Импери (инг. Empire)- йалх сери йолу америкин филм, 2005-чу шеран историн драма, — Сантьяго Кабрера
  • «Музейхь буьйса»  2006-чу шеран америкин доьзалан филм — Стив Куган

Компьютеран ловзараш нисйе бӀаьра

  1. Luke T. Cultivating the memory of Octavius Thurinus — 2015. — Т. 3, вып. 2. — doi:10.1515/JAH-2015-0012

Кхолларалла нисйе бӀаьра

«Динарш»:

  • Латинский текст
  • Деяния божественного Августа. / Пер. И. Ш. Шифмана. // Шифман И. Ш. Цезарь Август. Л., 1990. С. 189—199.
  • Деяния Божественного Августа / Пер. В. Г. Боруховича. // Хрестоматия по истории древнего мира: Эллинизм. Рим. М.: Греко-латинский кабинет Ю. А. Шичалина, 1998. С. 377—411.
  • Деяния божественного Августа. / Пер. А. Л. Смышляева. // История древнего Рима. Тексты и документы. М., 2004. С. 204—209.
  • В серии «Loeb classical library» «Деяния» изданы под № 152 (вместе с Веллеем Патеркулом).
  • В серии «Collection Budé»: Res gestae divi Augusti. Hauts faits du divin Auguste. 2007. CCXXXIV, 166 p.

Дакъош:

Литература нисйе бӀаьра

  • Машкин Н. А. Принципат Августа. Происхождение и социальная сущность. — М., Л.: Издательство Академии наук СССР, 1949. — 688 стр.
  • Шифман И. Ш. Цезарь Август. — Ленинград: «Наука». 1990 — ISBN 5-02-027288-4
  • Шаховская Л. Д. Молодость Цезаря Октавиана Августа. — М.: Кром, 1994 — ISBN 5-7119-0076-5
  • Парфенов В. Н. Император Цезарь Август. Армия. Война. Политика. — М.: Алетейя. 2001 — ISBN 5-89329-396-7
  • Кравчук Александр. Император Август. — М.: Радуга, 1994. — 288 стр. — (Серия «Исторический роман»).
  • Неродо Жан-Пьер. Август. — М.: Молодая гвардия, 2003. — 352 стр. — ISBN 5-235-02564-4 — (Серия «Жизнь замечательных людей»).
  • Холланд Ричард. Октавиан Август. Крестный отец Европы. — М., СПб.: АСТ, Астрель, 2010. — 352 стр. — ISBN 978-5-17-068217-1, 978-5-271-30472-9 — (Серия «Историческая библиотека»).
  • Петряков А. Великие Цезари. Творцы Римской Империи. — М., СПб.: Яуза, Эксмо, 2011. — 576 стр. — 3000 экз. — ISBN 978-5-699-48038-8 — Серия: Гении власти
  • Bleicken, Jochen (1998). Augustus. Eine Biographie. Berlin.
  • Galinsky, Karl. Augustan Culture. Princeton, NJ: Princeton University Press, 1998 (paperback, ISBN 0-691-05890-3).
  • Lewis, P. R. and G. D. B. Jones, Roman gold-mining in north-west Spain, Journal of Roman Studies 60 (1970): 169-85
  • Jones, R. F. J. and Bird, D. G., Roman gold-mining in north-west Spain, II: Workings on the Rio Duerna, Journal of Roman Studies 62 (1972): 59-74.
  • Jones, A.H.M. «The Imperium of Augustus», The Journal of Roman Studies, Vol. 41, Parts 1 and 2. (1951), pp. 112-119.
  • Jones, A.H.M. Augustus. London: Chatto & Windus, 1970 (paperback, ISBN 0-7011-1626-9).
  • Osgood, Josiah. Caesar’s Legacy: Civil War and the Emergence of the Roman Empire. New York: Cambridge University Press (USA), 2006 (hardback, ISBN 0-521-85582-9; paperback, ISBN 0-521-67177-9).
  • Raaflaub, Kurt A. & Toher, Mark (eds.). Between Republic and Empire: Interpretations of Augustus and His Principate. Berkeley; Los Angeles: University of California Press, 1993 (paperback, ISBN 0-520-08447-0).
  • Reinhold, Meyer. The Golden Age of Augustus (Aspects of Antiquity). Toronto, ON: Univ. of Toronto Press, 1978 (hardcover, ISBN 0-89522-007-5; paperback, ISBN 0-89522-008-3).
  • Roebuck, C. (1966). The World of Ancient Times. New York: Charles Scribner’s Sons.
  • Southern, Pat. Augustus (Roman Imperial Biographies). New York: Routledge, 1998 (hardcover, ISBN 0-415-16631-4); 2001 (paperback, ISBN 0-415-25855-3).
  • Zanker, Paul. The Power of Images in the Age of Augustus (Thomas Spencer Jerome Lectures). Ann Arbor, MI: University of Michigan Press, 1989 (hardcover, ISBN 0-472-10101-3); 1990 (paperback, ISBN 0-472-08124-1).

Хьажоргаш нисйе бӀаьра