[теллина верси][теллина верси]
Чулацам дӀабаьккхина Чулацам тӀетоьхна
Нисдарах лаьцна йаздина дац
МогӀа 105:
* [[Готтийн абат]] — [[Мёзи|Мёзера]] епископ [[Вульфила]]с, [[IV бӀешо|IV бӀешеран]] юкъ.
* [[Эрмалойн абат]] — [[Месроп Маштоц]], [[405]] шо.
* [[Гуьржийн абат]] — уггаре шуьйра яьржира дуьненан историн Ӏилманехь, [[V бӀешо|V]]—[[VII бӀешо|VII бӀешерашкахь]] эрмалойн бух тӀехь яр го Ӏилманчашна, цара дийцарехь дуьххьарлера гуьржийн йоза — ''мргвловани'' — кхоьллинарг ву [[Месроп Маштоц]] ([[405 шо|405 шарахь]] [[Эрмалойн йоза|эрмалойн абат]] коьллинарг)<ref>''Lenore A. Grenoble.'' Language policy in the Soviet Union. Springer, 2003. — ISBN 1402012985. — P. 116: «''The creation of the Georgian alphabet is '''generally attributed''' to Mesrop, who is also credited with the creation of the Armenian alphabet''».</ref><ref name="Donald Rayfield">''Rayfield D.'' The Literature of Georgia: A History (Caucasus World). RoutledgeCurzon, 2000. — ISBN 0700711635. — P. 19: «''The Georgian alphabet seems unlikely to have a pre-Christian origin, for the major archaeological monument of the first century 4IX the bilingual Armazi gravestone commemorating Serafua, daughter of the Georgian viceroy of Mtskheta, is inscribed in Greek and Aramaic only. '''It has been believed''', and not only in Armenia, that all the Caucasian alphabets — Armenian, Georgian and Caucaso-AIbanian — were invented in the fourth century by the Armenian scholar Mesrop Mashtots.<…> The Georgian chronicles The Life of Kanli — assert that a Georgian script was invented two centuries before Christ, an assertion unsupported by archaeology. There is a possibility that the Georgians, like many minor nations of the area, wrote in a foreign language — Persian, Aramaic, or Greek — and translated back as they read''».</ref>. ГрузинскиеГуьржийн историкиисторикаш, вдукхаха подавляющемболчара, большинствегуьржийн придерживаютсяабат точкиМесропа зрения,Маштоцал чтохьалха грузинскийкоьллина абат возник до Месропаю Маштоцабоху<ref>''Церетели Г. В.'' Армазское письмо и проблема происхождения грузинского абата. II // Эпиграфика Востока. — {{М.}}, {{Л.}}: [[Наука (издательство)|Изд-во АН СССР]], 1949.</ref><ref>''Бердзенишвили Н., Джавахишвили И., Джанашиа С.'' История Грузии: В 2 ч. Ч. 1. С древнейших времён до начала XIX в. — {{Тб.}}: Госиздат ГССР, 1950.</ref><ref>''Джанашиа С. Н.'' К вопросу о языке и истории хеттов. // Труды: В 3 т. — Тб.: Изд-во [[Национальная академия наук Грузии|АН ГССР]], 1959.</ref><ref>''[[Гамкрелидзе, Тамаз Валерианович|Гамкрелидзе Т.]]'' Абатное письмо и древнегрузинская йоза (Типология и происхождение абатных систем письма)</ref>.
* [[Кириллица]] — [[Кирилл а, Мефодий а]], [[863]] шо.
* [[Абур|Шираперман абат]] — [[Стефан Пермски]], [[1372]] шо.