А́лан Мэ́тисон Тью́ринг (инг. Alan Mathison Turing; 1912 шеран 23 июнь — 1954 шеран 7 июнь) — ингалсан математик, логик, криптограф, информатика кхиарна боккху Ӏаткъам бинарг. Британин империн орденан кавалер (1945 шо), Лондонан паччахьан йукъараллин декъашхо (1951 шо)[1]. Цо 1936 шарахь кховдина абстрактан лору «Тьюринган маше» лара мегирду йукъара Ӏалашон компьютер.

Алан Тьюринг
Alan Mathison Turing
16 шо долуш даьккхина сурт
16 шо долуш даьккхина сурт
Бакъ цӀе инг. Alan Mathison Turing
ГӀуллакхан тайпа математика, логика, криптографи, информатика
Вина терахь 1912 шеран 23 июнь({{padleft:1912|4|0}}-{{padleft:6|2|0}}-{{padleft:23|2|0}})
Вина меттиг Лондон, Ингалс
Кхелхина терахь 1954 шеран 7 июнь({{padleft:1954|4|0}}-{{padleft:6|2|0}}-{{padleft:7|2|0}}) (41 шо)
Кхелхина меттиг Вилмслоу, Чешир, Ингалс
Гражданалла Йоккха Британи Йоккха Британи
Да Юлиус Мэтисон Тьюринг (1873–1947)
Нана Сара Этель (Стоуни; 1881–1976)
СовгӀаташ

Британин империн орден

Алан Тьюринг Викилармехь
Шерборнан школа
«Бомба» цӀе йолу шифр йостуш машина
Вилмслоухь йолу Тьюринган квартира

Виццавар нисйе бӀаьра

  • Лору техникехь хӀора шарахь луш долу совгӀаташах цхьанна цӀе йу Тьюринган совгӀат.
  • Алан Тьюринг хьахош ву Нил Стивенсонан «Криптономикон» цӀе йолу романехь а, Роберт Харрисан «Энигма» цӀе йолу романехь а.
  • Вевзаш волу фантаст Гарри Гаррисонс Марвин Мински америкин Ӏилманчийца цхьана йазйина роман «The Turing Option» (1992 шо).
  • Уильяма Гибсонан «Нейромант» романехь юцуш йу «Тьюринган полици» («регистр Тьюринга»). Оцу ларйо йолуш йолу искусственни интеллекташ.
  • Алан Тьюринг вуьцуш ву компьютеран ловзарехь Assassin’s Creed: Brotherhood.
  • Алан Тьюринган цӀе тиллина астероидан (10204) Тьюринг[2].

Публикациш нисйе бӀаьра

Билгалдахарш нисйе бӀаьра

  1. Тьюринг Алан Матисон Архивйина 2014-07-15 — Wayback Machine. издание 3-е
  2. Словарь имён малых планет.

Литература нисйе бӀаьра

  • Jon Agar. The government machine: a revolutionary history of the computer. — MIT Press, 2003. — ISBN 978-0-262-01202-7.
  • Jack Copeland (ed.). "The Mind and the Computing Machine: Alan Turing and others". The Rutherford Journal. {{cite journal}}: Недопустимый |ref=harv (справка)К:Википедия:Ошибки CS1 (недопустимое значение параметра)
  • Hodges, Andrew (27 August 2007). «Alan Turing». In Edward N. Zalta. Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2009 ed.). Stanford University. Retrieved 10 January 2011.
  • Gray, Paul (29 March 1999). "Computer Scientist: Alan Turing". TIME. {{cite journal}}: Недопустимый |ref=harv (справка)К:Википедия:Ошибки CS1 (недопустимое значение параметра)
  • Gleick, James, The Information: A History, a Theory, a Flood|The Information: A History, A Theory, A Flood, New York: Pantheon, 2011, ISBN 978-0-375-42372-7
  • David Leavitt. The man who knew too much: Alan Turing and the invention of the computer. — Phoenix. — ISBN 978-0-7538-2200-5.
  • Turing, Sara, Alan M. Turing, Centenary Edition, Cambridge University Press, 2012, ISBN 978-1-107-02058-0
  • Andrew Hodges. Alan Turing: the enigma. — Burnett Books, 1992. — ISBN 0-04-510060-8.
  • A.P. Mahon. The History of Hut Eight 1939–1945. — UK National Archives Reference HW 25/2.
  • Conel Hugh O'Donel Alexander. Cryptographic History of Work on the German Naval Enigma. — The National Archives, Kew, Reference HW 25/1, 1945.
  • B. Jack Copeland. Colossus: The secrets of Bletchley Park's code-breaking computers. — Oxford University Press, 2006. — ISBN 978-0-19-284055-4.

Хьажоргаш нисйе бӀаьра