БӀов — локхалла шораллал йа диаметрал дукха сов йолу инженеран а, архитектурин а гӀишло[1]. Наггахь кхоьчу лекха гӀишлонех бӀоьвне башхалла лору дӀасаозараш ца хилар а, жима чухоам а. Дукха хьолехь бӀовне йерриг чухоам дӀалоцуш лами хуьла.

Эйфелин бӀов
Троицки бӀов — Москохан Кремлин уггара лекха бӀов


Галерея нисйе бӀаьра

Хьажа иштта нисйе бӀаьра

Билгалдахарш нисйе бӀаьра

  1. Башня // Большая советская энциклопедия (второе издание), Т. 4 (1950 год), С. 362—364.

Литература нисйе бӀаьра

  • Башня // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
  • С. Violletle Due, «Dictionnaire raisonne de l’architecture franaise du XI au XVI siecle» (т. IX, Париж, 1875)
  • M. A. de Caumont, «Abecedaire ou rudiment d’archeologie» (Caen, 1870 г.)
  • James Fergusson, «A history of architecture in all countries, from the earliest times lo the present day» (Лондон, 1874)
  • Николай Костомаров, «Очерк домашней жизни и нравов великорусского народа» (глава 1, Спб., 1887)
  • В. Ласковский; «Материалы по исторг инженерного искусства в России.» (Спб., 1858)
  • А. Пузыревский, «История военного искусства в средние века» (Спб., 1884)
  • П. Н. Батюшков, «Холмская Русь» (стр. 13, 21 и 29) «Материалы по археологии Кавказа» (часть 1, Москва, 1888)
  • Н. M. Снегирев и А. Мартынов, «Русская старина в памятниках церковного и гражданского зодчества» (Москва, 1852).

Хьажоргаш нисйе бӀаьра