Эве (шен цӀе: Ɛ̀ʋɛ̀gbè) — нигерийн-конголезийн макродоьзалан мотт, баьржина бу Ганехь, Тогохь, Бенинехь (хьалхарчу шина пачхьалкхехь ишколашкахь шуьйра Ӏамош бу, официалан статус йацахь а). Мотт буьйцу — 5 млн герг стага. Эве йукъабогӀу гбе тобанан, ква доьзалан йукъатухуш йолу, ткъа хӀинца вольта-нигерийн меттанашна йукъатоха бохуш кхийда бо. Гбе тоба йаьржина йу Ганан малхбалера Нигерин малхбузе кхаччалц. Гбе кхиболу меттанашца хьахо беза фон а, аджа а. Гбе тобанан кхиболу меттанаш санна, эве — тоналийн мотт.

Эве
Шен цӀе: Ɛ̀ʋɛ̀gbè
Пачхьалкхаш:
Регионаш: къилба Гана Вольта эркан малхбалехьа, Тогон къилбехьа
Мотт буьйцурш: 2,5 млн.
Классификаци
Категори: Африкин меттанаш

нигерийн-конголезийн макродоьзал

Ква доьзал йа Вольта-нигерийн доьзал
Гбе тоба
Йоза: латиница
Меттан кодаш
ISO 639-1 ee
ISO 639-2 ewe
ISO 639-3 ewe
WALS ewa, ewe
Ethnologue ewe
ABS ASCL 9217
IETF ee
Glottolog ewee1241
ХӀокху маттахь Википеди

Литература нисйе бӀаьра

  • Ansre, Gilbert (1961) The Tonal Structure of Ewe. MA Thesis, Kennedy School of Missions of Hartford Seminary Foundation.
  • Ameka, Felix Kofi (2001) 'Ewe'. In Garry and Rubino (eds.), Fact About the World’s Languages: An Encyclopedia of the World’s Major Languages, Past and Present, 207—213. New York/Dublin: The H.W. Wilson Company.
  • Collins, Chris. 1993. Topics in Ewe Syntax. Doctoral Dissertation, MIT.
  • Capo, Hounkpati B.C. (1991) A Comparative Phonology of Gbe, Publications in African Languages and Linguistics, 14. Berlin/New York: Foris Publications & Garome, Bénin: Labo Gbe (Int).
  • Pasch, Helma (1995) Kurzgrammatik des Ewe Köln: Köppe.
  • Westermann, Diedrich Hermann (1930) A Study of the Ewe Language London: Oxford University Press.

Хьажоргаш нисйе бӀаьра

 
«Википедин» логотип

«Википеди» тӀехь ду дакъа
эве маттахь
«Axa do Ŋgɔ»

 
Логотип «Викидоьшам»
Викидоьшам дешнаша могӀам бу эве меттан хӀокху категори чохь «Эве»
  1. ScriptSource - Ghana
  2. ScriptSource - Togo