NGC 1290 — Дохкаллин а, седарчийн гуламийн а керла йукъара каталогехь йагарйина галактикаш.

NGC 1290
Сурт
Каталоган код 2MASX J03192514-1359229, PGC 12395, 6dFGS gJ031925.2-135923, LEDA 12395
Йуьхь йиллинарг йа кхоллархо Ормонд Стоун[d]
Схьайиллина терахь 1886
Седарчийн гулам Эридан[d]
Красное смещение 0,008556 ± 0,00015[1]
Галактикин морфологин тайпа E2[1]
Гуш болу седин барам 15,81[2][3], 13,77 ± 0,07[2], 14,68[3], 12,904 ± 0,067[4], 12,285 ± 0,105[4], 11,816 ± 0,105[4]
Мур J2000.0[d]
Нийсса хьалабалар 3ч 19м 25,143с[4]
ОхьатаӀар −13° 59′ 22,95″[4]
Викилармин логотип Медиафайлаш Викилармехь

Истори нисйе бӀаьра

И галактика дӀайиллинера шарахь Ormond Stone цӀе йолу Америкин астрономо, 66.04 см (26 дюйм) барам болу оптикан телескопан гӀоьнца[5].

Хьосташ нисйе бӀаьра

Билгалдахарш нисйе бӀаьра

  1. 1 2 NASA/IPAC Extragalactic Database
  2. 1 2 Lyon-Meudon Extragalactic Database — 1983.
  3. 1 2 Jones D. H., Read M. A., Saunders W., Jarrett T., Parker Q. A., Fairall A. P., Mauch T., Sadler E. M., Watson F. G., Burton D. et al. The 6dF Galaxy Survey: final redshift release (DR3) and southern large-scale structures (инг.) // Mon. Not. R. Astron. Soc. / D. FlowerOUP, 2009. — Vol. 399, Iss. 2. — P. 683–698. — 16 p. — ISSN 0035-8711; 1365-2966doi:10.1111/J.1365-2966.2009.15338.XarXiv:0903.5451
  4. 1 2 3 4 5 Skrutskie M. F., Cutri R. M., Stiening R., Weinberg M. D., Schneider S., Carpenter J. M., Beichman C., Capps R., Chester T., Elias J. et al. The Two Micron All Sky Survey (2MASS) (инг.) // Astron. J. / J. G. III, E. VishniacNYC: IOP Publishing, AAS, University of Chicago Press, AIP, 2006. — Vol. 131, Iss. 2. — P. 1163–1183. — ISSN 0004-6256; 1538-3881doi:10.1086/498708
  5. NGC/IC(бил-боцу.). NGC 1290.

Хьажа кхин а нисйе бӀаьра