NGC 4366 — Дохкаллин а, седарчийн гуламийн а керла йукъара каталогехь йагарйина галактикаш.

NGC 4366
Сурт
Каталоган код NGC 4366, 2MASX J12244694+0721113, PGC 40421, MCG+01-32-050, VCC 745, EVCC 526, SDSS J122447.00+072110.9, UZC J122447.0+072110, Z 42-87, Z 1222.2+0738, LEDA 40421, Gaia DR2 3901073272599230592
Йуьхь йиллинарг йа кхоллархо Гершель, Уильям
Схьайиллина терахь 1784 шеран 13 апрель
Седарчийн гулам Дева[d]
Красное смещение 0,00425 ± 7,0E−5[1], 0,00425 ± 7[1]
Дуьненна генахь 22,1 мегапарсек[2]
Радиальная скорость 1271 km/s[1]
Галактикин морфологин тайпа dE(d:E)[3]
Гуш болу седин барам 14,3
Мур J2000.0[d]
Нийсса хьалабалар 12ч 24м 47,00739945с[4]
ОхьатаӀар +7° 21′ 10,89728336″[4]
Викилармин логотип Медиафайлаш Викилармехь

Истори нисйе бӀаьра

И галактика дӀайиллинера шарахь William Herschel цӀе йолу Ингалсан астрономо, 47.5 см (18.7 дюйм) барам болу оптикан телескопан гӀоьнца[5].

Хьосташ нисйе бӀаьра

Билгалдахарш нисйе бӀаьра

  1. 1 2 3 ADELMAN-McCARTHY J. K., et Al. The SDSS Photometric Catalog, Release 7 — 2009. — Т. 2294. — С. 0.
  2. Forbes D. A., Lasky P., Graham A. W., Spitler L. Uniting old stellar systems: from globular clusters to giant ellipticals (инг.) // Mon. Not. R. Astron. Soc. / D. FlowerOUP, 2008. — Vol. 389. — P. 1924–1936. — ISSN 0035-8711; 1365-2966doi:10.1111/J.1365-2966.2008.13739.XarXiv:0806.1090
  3. Voyer E. N., Boselli A., Boissier S., Heinis S., Cortese L., Ferrarese L., Cote P., J.-C. Cuillandre, Gwyn S. D. J., Peng E. W. et al. The GALEX Ultraviolet Virgo Cluster Survey (GUViCS) III. The ultraviolet source catalogs (инг.) // Astron. Astrophys. / T. ForveilleEDP Sciences, 2014. — Vol. 569. — P. 124–124. — ISSN 0004-6361; 0365-0138; 1432-0746; 1286-4846doi:10.1051/0004-6361/201322511arXiv:1405.4344
  4. 1 2 Gaia Data Release 2 (инг.) / Data Processing and Analysis Consortium, European Space Agency — 2018.
  5. NGC/IC(бил-боцу.). NGC 4366.

Хьажа кхин а нисйе бӀаьра