Вранье
Вранье (серб. Врање) — Сербин Пчинья гуонан Вране йукъараллера (серб. општина) нах беха меттиг[1][2][3].
| Нах беха меттиг | |||||
| Вранье | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| серб. Врање | |||||
 | |||||
|
|||||
| 42°33′15″ къ. ш. 21°53′50″ м. д.HGЯO | |||||
| Пачхьалкх |
 Серби |
||||
| Гуо | Пчинья гуо | ||||
| Истори а, географи а | |||||
| Йиллина | 1093 | ||||
| Майда |
|
||||
| Центран локхалла | 173 метр | ||||
| Сахьтан аса | UTC+1 | ||||
| Бахархой | |||||
| Бахархой |
|
||||
| Идентификаторан терахьаш | |||||
| Телефонан код | +381 17 | ||||
| Поштан индекс | 17500 | ||||
| Автомобилан код | VR | ||||
| vranje.org.rs | |||||
| Картин тӀехь | |||||
 |
|||||
Географи
бӀаьра нисйанЛаьтташ йу Балканийн ахгӀайренан къилбаседа декъан тӀехь, хӀордан сизал локхалла 173 метр.
Климат
бӀаьра нисйанКхузахь климат барамехь континентан ю, аьхка йовха хуьлу, ткъа Ӏа барамехь-шийла хуьлу. Шаран уггаре а бовха бутт бу — июль (мангалан), уггаре а шийла — январь (кхолламан)[4].
Демографи
бӀаьра нисйанБилгалдахарш
бӀаьра нисйан- ↑ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ↑ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ↑ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ↑ Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.
Литература
бӀаьра нисйан- Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
- Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
- Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
- Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.
.png)
|
ХӀара Сербин географех лаьцна чекхбаккханза йаззам бу. Хьоьга, йоза тодина, нисдина, гӀо далур ду проектана. |