Ибн Сина
Абу Ӏали Хьусайн бин ӀабдуллахӀ бин Сина, йа Авиценна (Афшана, Бухаран уллехь, 980 шеран 16 август — Хамадан, 1037 шеран 18 июнь) — йуккъерачу бӀешарашкахь Ӏийна волу ГӀажарийн[1] Ӏилманча а, философ а, лор а ву. Иза вара Саманидийн эмирашера а, дайлемитан султанашера а лор. Цхьана хенахь иза вара Хамаданехь визирь. Цо йазбина 450 сов болх 29 Ӏилманан дакъошкахь. Царех вайн хене кхечна 274.[2]
Ибн Сина | |
---|---|
ابن سینا | |
![]() | |
Бакъ цӀе | Абу Ӏали Хьусайн бин ӀабдуллахӀ бин Сина |
ГӀуллакхан тайпа | философ, Поэт, астроном, врач, теоретик музыки, физик, математик, химик, этик, факъихӀ, йаздархо |
Вина терахь | 980 шеран 16 август |
Вина меттиг | Афшана, Бухара |
Кхелхина терахь | 1037 шеран 18 июнь (56 шо) |
Кхелхина меттиг | Хамадан |
Корматалла | лор, Ӏилманча, философ, астроном, механик, химик, геолог, поэт |
Ибн Сина Викилармехь |
- Багдадехь 1143 шарахь йина Ибн Синас 1030 шарахь йазйина «Лоьран Ӏилманан канонан» (Аль-Ганун Фи ат-Тибб) куьйгайозан копи. Бакухь йолу Азербайджанан хьалкъан Ӏилманийн академин Куьйгайозанан институт

Авиценнан каш чура, Хамадан, Иран
Цо кхоьллина Йуккъерачу Азехь бержийна болу гиджак цӀе йолу пондур.
ВиццаваларНисйе
Анкарахь Ибн Синан хӀоттина памятник
- Карл Линнейс цуьна цӀе тиллина ораматийн тайпан — Авиценния.
- Таджикистанехь цуьна цӀе тиллина Таджикан пачхьалкхан университетан а, хьалха Пик Ленина цӀе хилла ламан а.
- Узбекистанехь йолу Афшана йуьртахь йу Абу Али ибн Синан йина музей.
- Бухарахь 1990 шарахь хьайиллина медицинан институтан Абу Али ибн Сина аьлла цӀе тиллира.
- Ригехь 2006 шарахь хьайиллира скульптор Джалалиддин Миртаджиевс йина Ибн Синан хӀоттина памятник.
- Цуьна цӀе тиллина Бутт тӀехь йолу кратеран.
БилгалдахаршНисйе
- ↑ * A brief history of medicine: from Hippocrates to gene therapy. Paul Strathern(ТӀе цакхочу хьажорг). Running Press. 2005. page 58. ISBN 978-0-7867-1525-1
- Medieval Philosophy. Brian Duignan. The Rosen Publishing Group. 2010. page 89. ISBN 978-1-61530-244-4
- Central Asian republics. Michael Kort. Infobase Publishing. page 24. 2004. ISBN 978-0-8160-5074-1
- Ibn Sina («Avicenna») Encyclopedia of Islam. 2nd edition. Edited by P. Berman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Henrichs. Brill 2009. Accessed through Brill online: www.encislam.brill.nl (2009) Цитата: «He was born in 370/980 in Afshana, his mother’s home, near Bukhara. His native language was Persian.»
- A.J. Arberry, «Avicenna on Theology» — KAZI PUBN INC, 1995. excerpt: «Avicenna was the greatest of all Persian thinkers; as physician and metaphysician»
- Henry Corbin, «The Voyage and the messenger: Iran and Philosophy». — North Atlantic Books, 1998. — P. 74 Цитата: «Whereas the name of Avicenna (Ibn sinda, died 1037) is generally listed as chronologically first among noteworthy Iranian philosophers, recent evidence has revealed previous existence of Ismaili philosophical systems with a structure no less complete than of Avicenna».
- ↑ Бочалов В. И. Предисловие // Авиценна (Ибн Сина) О сохранении здоровья. / Сост., доп., прим. и комментарии В. И. Бочалова. — Воронеж, 2011. — С. 3. ISBN 978-5-89981-656-7
ЛитератураНисйе
Цо йазйинарг
- Ибн Сина. Даниш-намэ. Книга знания. Сталинабад. 1957
- Ибн Сина. Канон врачебной науки: В 5 т. Ташкент. 1956—1960
- Ибн Сина. Математические главы «Книги знания». Душанбе. 1967
- Ибн Сина. Послание о любви. Тбилиси. Мецниереба. 1976
- Ибн Сина. Избранное. М. Книга. 1980
- Ибн Сина. Избранные философские произведения. М. Наука. 1980
- Аль-Бируни, Ибн-Сина. Переписка. Ташкент. Фан. 1973
Цунах лецна
- Ахадова М. А. Арифметическая часть «Книги знания» Ибн Сины. Геометрическая часть «Книги знания» Ибн Сины. Учёные записки Бухарского госпединститута. № 12. 1964
- Джибладзе Г. Н. Системы Авицены: Абу Али Ибн-Сина. Экзотерический очерк. (Некоторые обобщения и материалы). Тбилиси. 1986
- Диноршоев М. Натурфилософия Ибн Сины. Душанбе. 1985
- Завадовский Ю. Н. Абу Али Ибн Сина: Жизнь и творчество. Душанбе. 1980
- Лютер И. О. Метафизика Ибн Сины: угол — отношение, качество, положение или всё-таки количество? Историко-математические исследования. № 8(43). 2003. С. 278—302
- Петров Б. Д. Ибн Сина (Авиценна). М. Медицина. 1980
- Сагадеев А. В. Ибн Сина (Авиценна). М. 1985
- Шидфар Б. Я. Ибн Сина. М. 1981
- Gardet L. La pense religieuse d Avicenne (Ibn Sina). Paris. 1951
- Morewedge P. The metaphysica of Avicenna. London. 1973
- Nasr S.H. Three Muslim Sages. Avicenna. — Suhrawardi — lbn Arabi. Cambridge (Mass.). 1964
БиблиографиНисйе
- Диноршоев М. Натурфилософия Ибн-Сины. — Душанбе, 1985;
- Goodman L. E. Avincenna. L.-N.Y., 1992.
- Фролова Ε. A. «Ибн Сина» // Новая философская энциклопедия: в 4 т. / Ин-т философии РАН; Нац. обществ.-науч. фонд; Предс. научно-ред. совета В. С. Стёпин. — М.: Мысль, 2000—2001. — ISBN 5-244-00961-3. 2-е изд., испр. и допол. — М.: Мысль, 2010. — ISBN 978-5-244-01115-9.
- Шидфар Б. Я. Ибн-Сина. — М., 1981. — С. 140-43.
ХьажоргашНисйе
Avicenna Викилармехь |
- Авиценна. Программа «Эха Москвы» из цикла «Всё так»
- Авиценна — биография, поэзия, труды о медицине
- Avicenna (Encyclopædia Iranica)
ХӀара чекхбаккханза йаззам бу. Хьоьга, йоза тодина, нисдина, гӀо далур ду проектана. ХӀара дехар ду, хьай аьтту балахь хийца йоза билгала долучуьнца. |